Istorijat

Arhiva Društva je izgorela u bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. Ipak, veliki broj dokumenata važnih za istoriju Društva je sačuvan kod nekoh članova Društva, odnosno u Sekcijama i Podružnicama, i kasnije prikupljen. Na osnovu njih je moguće rekonstruisti sve važne događaje u prvih pedeset godina života društva. Ipak, postoji mnogo praznina u toj istoriji, a neki opisi su zasnovani na nerealnim zaključcima koji nisu potkrepljeni odgovarajućim dokumentima. Sledećih sedamdeset godina istorije nema nakvih nedostataka.

Povod za ovo okupljanje, kako se iz poziva i vidi, je pismo koje je dr Leko primio od „Glavnog komiteta Trećeg međunarodnog kongresa primenjene hemije koji će se u julu 1898. održati u Beču“. U tom pismu je sugerisano da Srbija organizuje jedan odbor, sa zadatkom „da međ kolegama hemičarima izazove što življe učešće na tom kongresu“.

Ovom sastanku su, kao što se može videti iz zapisnika koji je naslovljen kao „Prethodni sastanak Srpskoh hemijskog društva“, a kojeg je sačinio dr Marko Nikolić, prisustvovale sledeće osobe:

*Sima Lozanić je dobio poziv, ali zbog sprečenosti nije prisustvovao sastanku

Na ovom „prethodnom sastanku“ Marko Leko je prisutnima preneo molbu Glavnog komiteta Trećeg internacionalnog kongresa za primenjenu hemiju „da se u Beogradu obrazuje komitet za Srbiju, kome bi bilo u dužnosti da poradi na što mnogobrojnijem odzivu na kongres i da pripremi radove za isti“

Istovremeno Marko leko je pokrenuo i pitanje osnivanja društva srpskih hemičara. Posle dužeg pretresa prvog pitanja načelno je rešeno „da bi se valjalo odazvati predlogu centralnog internacionalnog odbora u Beču“ i načelno je usvojeno „da se centralnom odboru odgovori da je ova stvar saopštena Društvu srpskih hemičara, koje će na sebe uzeti ulogu odbora za Srbiju i sve što se bude uradilo, u svoje vreme saopštiti centralnom internacionalnom odboru“.

Posle dužeg dogovaranja odlučeno je da se osnuje udruženje srpskih hemičara, i to isključivo hemičara a ne „hemijsko-fiziikalno-minerološko društvo, kao što je ranije pokušavano“. Ujedno je doneta i načelna odluka, između ostalog „da se počne raditi bez ikakvih statuta i časnika (izuzimajući sekretara), da se utvrdi dan sastanka društvenih i da se drugi prethodni sastanak održi 22. novembra (4. decembra) 1897. godine“.

Na ovom drugom sastanku „svi su se složili da zadatak Hemijskog društva bude:

• uzajamno obaveštavanje u svim granama hemije
• referovanje o novinama u hemiji i praćenje suvremenog razvitka nauke
• čitanje originalnih radova iz svih grana hemije
• rešavanje praktičnih hemijskih pitanja
• primenjivanje hemijskih znanja u što većem stepenu u svim granama narodne privrede
• rešavanje pitanja koja se odnose na nastavu hemije u našim školama i
• uređenje položaja srpskih hemičara
• Kao što se vidi Srpsko hemjijsko društvo je na samom početku sebi postavilo vrlo obimne i ozbiljne zadatke, koji obuhvataju prektično bavljenje svim pitanjima u oblasti hemije u zemlji.

Tako je započeo rad jednog od najstarijih naučnih društava u Srbiji i devetog najstarijeg hemijskog društva u Evropi. U godini osnivanja Društvo je održalo tri sastanka, a u narednoj jedanaest. I narednih godine Društvo je bilo veoma aktivno, pa je do 1906. godine održano 60 sastanaka. Na sastancima su vođeni redovni zapisnici, koji su u početku objavljivani u časopisu Nastavnik, glasilu Profesorskog društva. Kasnije, počevši od 17. sastanka održanog 27. marta 1899. godine pa do 60. sastanka održanog 29. oktobra 1906 godine, zapisnici su objavljivani kao poseban prilog Prosvetnog glasnika, pod naszivom Zapisnici Srpskog hemijskog društva, Brojevi 1-11, i štampani su u Državnoj štampariji Kraljevine Srbije i Beogradu. Može se smatrati da su to prve publikacije Srpskog hemijskog društva.

Iz jednog nađenog koncepta rukopisa može se zaključiti da je na sastanku Društva održanom 28. aprila 1904. donet Statut i konstituisano predsedništvo, da je za predsednika izabran dr Marko T. Leko, za potpredsednika dr Aleksandar Zega, a za sekretara i blagajnika dr M. Stojiljković. Međutim prvi zvanični tekst pravila Društva datira iz 1906. i naveden je u zapisniku sa 57 sasatanka od 28. februara 1906. godine. Na osnovu jednog koncepta pisma od 14. novembra 1908. i na osnovu komemorativnog govora povodom 10. godina od smrti dr Aleksandra Zege iz 1938. godine može se zaključiti da je nova uprava birana 1907. godine sa Prof. Simom Lozanićem kao predsednikom i Aleksandrom Zegom kao potpredsednikom, a zatim 1912. kada je Aleksandar Zega postao predsednik.

U periodu od 1907. pa do početka Prvog svetskog rata ima malo dokumenata i teško se mogu pratiti aktivnosti Društva, koje su tokom rata potpuno prekinuta. Nakon rata, sve do 1927. godine, aktivnosti su bile skromne, a ne postoje dokumenti koje bi ih opisale. Izuzetak je pozivnica Srpskog hemijskog društva za „Svečanu sednicu koja će se održati u čast proslave 25. godišnjicee postanka Srpskog hemijskog društva i 50. godišnjice književnog i naučnog rada g. prof Sime Lozanića. Sednica će se održati u hem. učionici na Univerzitetu, u subotu 2. decembra 1922. godine u 18 časova“. Potpisan je dr Aleksandar Zega, predsednik Društva.

Godine 1927. Društvo proširuje delokrug rada na celu zemlju i menja ime u Hemijsko društvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, uz osnivanje dve sekcije – u Beogradu i Zagrebu. Pravila novog društva potvrđuje Ministarstvo unutrašnjih dela 5. januara 1927, a 5. juna održana je Glavna skupština Društva u Slavonskom Brodu. Za predsednika je izabran Prof. dr Kostza N. Todorović, a za potpredsednika Prof. dr Nikola Pušin. Predsednik Beogradske sekcije je dr Aleksandar Zega, raniji predsednik Srpskog hemijskog društva, a Zagrebačke sekcije dr Stanko Miholić. Već sledeće godine Zagrebačka sekcija se izdvaja iz Društva i radi samostalno kao Jugoslovensko hemijsko društvo, a posle smrti dr A. Zege 1928. izabran jee novi predsednik Društva, Prof. inž. Kosta N. Todorović. Tri godine kasnije Društvo menja ime u Hemijsko društvo Kraljevine Jugoslavije, a predsednik ostaje Prof. Todorović.

U periodu do Drugog svetskog rata Društvo razvija bogatu aktivnost, sa brojnim sastancima i saopštenjima, poslednjih godina pred rat sve je više i stranih predavača. Kao najznačajniju aktivnost u tom periodu treba istaći pokretanje časopisa Glasnik hemijskog društva, 1930. godina, čiji je prvi urednik Prof dr. Nikola A. Pušin. Časopis odmah postiže visok naučni nivo i referiše se u velikim svetskim referentnim časopisima. Detaljnije o časopisu i izdavačkoj delatnosti Društva možete pročitati OVDE.

Sa izbijanjem rata prestaje svaka aktivnost Društva, pa i publikovanje časopisa, ali odmah po završetku rata društvo obnavlja rad, i ovog puta kao pri osnivanju „bez ikakvih statuta i časnika“. Prvi radni sastanak održan je 27. avgusta 1945. godine, a prvo predavanja na njamu drži Prof. dr Pavle Savić. Do kraja novembra održano je sedam sastanaka sa isto toliko plenarnih predavanja, ali i u cilju donošenja novih pravila. Pravila su usvojena i rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova od 30. novembra 1945 odobrena. U prostorijama Tehničkog fakulteta u Beogradu 17. decembra 1945. održana je prva godišnja skupšina Srpskog hemijskog društva posle rata, na kojoj su izabrani uprava, nadzorni odbog i redakcioni odbor Glasnika: predsednik Prof dr Aleksandar Leko; potpredsednik Prof dr Vukić M. Mićović; prvi sekretar inž. Radomir Veljković; glavni urednik Glasnika Prof. dr Nikola Pušin.

U narednih skoro šezdeset godina Društvo se neprestano razvija, organizuju se sekcije i podružnice, broj članova neprestano raste, da bi svoj maksimum dostigao krajem osamdesetih godina prošlog veka kada je dostogao broj od preko 3000 članova, pokreću se nove publikacije (Hemijski pregled 1950; Vesti 1978), organizuju se brojni skupovi – prvo, danas tradicionalno Savetovanje srpskog hemijskog društva organizovano je 1950. godine (pod imenom Savetovanje hemičara Srbije). Svoje jubileje Društvo je proslavilo 26. do 29. septembra 1972 . godine naučnim skupom Hemija danas i sutra, povodm 75 godina postojanja i 24. do 27. septembra 1997. godine velikim skupom, izložbom i sajmom, povodom jednog veka rada Društva. Tim povodim izdati su monografija Hemija i hemijska industrija u Srbiji i knjiga Srpsko hemijsko društvo – istorija, ustrojstvo, delatnost, a jubilarne brojeve objavili su i časopisi Društva: Journal of the Serbian Chemical Society (nekada Glasnik hemijskog društva) i Hemijski pregled.

Društvo je 2022. godine obeležilo 125. godišnjicu osnivanja.