Архива Друштва је изгорела у бомбардовању Београда 6. априла 1941. Ипак, велики број докумената важних за историју Друштва је сачуван код некох чланова Друштва, односно у Секцијама и Подружницама, и касније прикупљен. На основу њих је могуће реконструисти све важне догађаје у првих педесет година живота друштва. Ипак, постоји много празнина у тој историји, а неки описи су засновани на нереалним закључцима који нису поткрепљени одговарајућим документима. Следећих седамдесет година историје нема наквих недостатака.
Пре 126 година, 15. новембра 1897. године према Јулијанском календару (27. новембра по Грегоријанском), у згради Државне хемијске лабораторије (данас зграда Института за хемију технологију и металургију у Његошевој улици број 12) у Београду, састало се једанаест београдских хемичара. Претходног дана, 14.(26.) новембра 1897, они су од др Марка Лека, професора Велике школе (касније Универзитета) у Београду и управника Државне хемијске лабораторије примили позив за састанак на којем би, као што је у позиву написано његовом руком, „покренули питање оснивања Српског хемијског друштва“.
Повод за ово окупљање, како се из позива и види, је писмо које је др Леко примио од „Главног комитета Трећег међународног конгреса примењене хемије који ће се у јулу 1898. одржати у Бечу“. У том писму је сугерисано да Србија организује један одбор, са задатком „да међ колегама хемичарима изазове што живље учешће на том конгресу“.
Овом састанку су, као што се може видети из записника који је насловљен као „Претходни састанак Српскох хемијског друштва“, а којег је сачинио др Марко Николић, присуствовале следеће особе:
Др Марко Т. Леко
Професор Велике школе у Београду и
Директор Државне хемијске лабораторије
Др Доброслав М. Кнез Милојковић
Хемичар у Државној хемијској лабораторији
Др Александар К. Зега
Хемичар Општине Града Београда
Јован Н. Бадемлић
Директор Друге Друге мушке
Др Милорад З. Јовчић
Професор гиманзије у Београду
Војислав Р. Прљевић
Хемичар у лабораторији Рударског одељења у Београду
Радомир С. Мајсторовић
Хемичар у Државној хемијског лабораторији
Др Лука Панић
Хемичар у лабораторији Рударског одељења у Београду
Др Марко Николић
Руководилац хемијске лабораторије у царини града Београда
Др Јосиф Содомски
Хемичар Управе Државних монопола
Др Сима Лозанић*
Професор на Великој Школи и Министар народне привреде
Др Коста М. Јовановић
Управник Рударске лабораторији Министарства народне привреде
*Сима Лозанић је добио позив, али због спречености није присуствовао састанку
На овом „претходном састанку“ Марко Леко је присутнима пренео молбу Главног комитета Трећег интернационалног конгреса за примењену хемију „да се у Београду образује комитет за Србију, коме би било у дужности да поради на што многобројнијем одзиву на конгрес и да припреми радове за исти“
Истовремено Марко леко је покренуо и питање оснивања друштва српских хемичара. После дужег претреса првог питања начелно је решено „да би се ваљало одазвати предлогу централног интернационалног одбора у Бечу“ и начелно је усвојено „да се централном одбору одговори да је ова ствар саопштена Друштву српских хемичара, које ће на себе узети улогу одбора за Србију и све што се буде урадило, у своје време саопштити централном интернационалном одбору“.
После дужег договарања одлучено је да се оснује удружење српских хемичара, и то искључиво хемичара а не „хемијско-физиикално-минеролошко друштво, као што је раније покушавано“. Уједно је донета и начелна одлука, између осталог „да се почне радити без икаквих статута и часника (изузимајући секретара), да се утврди дан састанка друштвених и да се други претходни састанак одржи 22. новембра (4. децембра) 1897. године“.
На овом другом састанку „сви су се сложили да задатак Хемијског друштва буде:
- узајамно обавештавање у свим гранама хемије
- реферовање о новинама у хемији и праћење сувременог развитка науке
- читање оригиналних радова из свих грана хемије
- решавање практичних хемијских питања
- примењивање хемијских знања у што већем степену у свим гранама народне привреде
- решавање питања која се односе на наставу хемије у нашим школама и
- уређење положаја српских хемичара
- Као што се види Српско хемјијско друштво је на самом почетку себи поставило врло обимне и озбиљне задатке, који обухватају пректично бављење свим питањима у области хемије у земљи.
Тако је започео рад једног од најстаријих научних друштава у Србији и деветог најстаријег хемијског друштва у Европи. У години оснивања Друштво је одржало три састанка, а у наредној једанаест. И наредних године Друштво је било веома активно, па је до 1906. године одржано 60 састанака. На састанцима су вођени редовни записници, који су у почетку објављивани у часопису Наставник, гласилу Професорског друштва. Касније, почевши од 17. састанка одржаног 27. марта 1899. године па до 60. састанка одржаног 29. октобра 1906 године, записници су објављивани као посебан прилог Просветног гласника, под насзивом Записници Српског хемијског друштва, Бројеви 1-11, и штампани су у Државној штампарији Краљевине Србије и Београду. Може се сматрати да су то прве публикације Српског хемијског друштва.
Из једног нађеног концепта рукописа може се закључити да је на састанку Друштва одржаном 28. априла 1904. донет Статут и конституисано председништво, да је за председника изабран др Марко Т. Леко, за потпредседника др Александар Зега, а за секретара и благајника др М. Стојиљковић. Међутим први званични текст правила Друштва датира из 1906. и наведен је у записнику са 57 сасатанка од 28. фебруара 1906. године. На основу једног концепта писма од 14. новембра 1908. и на основу комеморативног говора поводом 10. година од смрти др Александра Зеге из 1938. године може се закључити да је нова управа бирана 1907. године са Проф. Симом Лозанићем као председником и Александром Зегом као потпредседником, а затим 1912. када је Александар Зега постао председник.
У периоду од 1907. па до почетка Првог светског рата има мало докумената и тешко се могу пратити активности Друштва, које су током рата потпуно прекинута. Након рата, све до 1927. године, активности су биле скромне, а не постоје документи које би их описале. Изузетак је позивница Српског хемијског друштва за „Свечану седницу која ће се одржати у част прославе 25. годишњицее постанка Српског хемијског друштва и 50. годишњице књижевног и научног рада г. проф Симе Лозанића. Седница ће се одржати у хем. учионици на Универзитету, у суботу 2. децембра 1922. године у 18 часова“. Потписан је др Александар Зега, председник Друштва.
Године 1927. Друштво проширује делокруг рада на целу земљу и мења име у Хемијско друштво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, уз оснивање две секције – у Београду и Загребу. Правила новог друштва потврђује Министарство унутрашњих дела 5. јануара 1927, а 5. јуна одржана је Главна скупштина Друштва у Славонском Броду. За председника је изабран Проф. др Костза Н. Тодоровић, а за потпредседника Проф. др Никола Пушин. Председник Београдске секције је др Александар Зега, ранији председник Српског хемијског друштва, а Загребачке секције др Станко Михолић. Већ следеће године Загребачка секција се издваја из Друштва и ради самостално као Југословенско хемијско друштво, а после смрти др А. Зеге 1928. изабран јее нови председник Друштва, Проф. инж. Коста Н. Тодоровић. Три године касније Друштво мења име у Хемијско друштво Краљевине Југославије, а председник остаје Проф. Тодоровић.
У периоду до Другог светског рата Друштво развија богату активност, са бројним састанцима и саопштењима, последњих година пред рат све је више и страних предавача. Као најзначајнију активност у том периоду треба истаћи покретање часописа Гласник хемијског друштва, 1930. година, чији је први уредник Проф др. Никола А. Пушин. Часопис одмах постиже висок научни ниво и реферише се у великим светским референтним часописима. Детаљније о часопису и издавачкој делатности Друштва можете прочитати ОВДЕ.
Са избијањем рата престаје свака активност Друштва, па и публиковање часописа, али одмах по завршетку рата друштво обнавља рад, и овог пута као при оснивању „без икаквих статута и часника“. Први радни састанак одржан је 27. августа 1945. године, а прво предавања на њаму држи Проф. др Павле Савић. До краја новембра одржано је седам састанака са исто толико пленарних предавања, али и у циљу доношења нових правила. Правила су усвојена и решењем Министарства унутрашњих послова од 30. новембра 1945 одобрена. У просторијама Техничког факултета у Београду 17. децембра 1945. одржана је прва годишња скупшина Српског хемијског друштва после рата, на којој су изабрани управа, надзорни одбог и редакциони одбор Гласника: председник Проф др Александар Леко; потпредседник Проф др Вукић М. Мићовић; први секретар инж. Радомир Вељковић; главни уредник Гласника Проф. др Никола Пушин.
У наредних скоро шездесет година Друштво се непрестано развија, организују се секције и подружнице, број чланова непрестано расте, да би свој максимум достигао крајем осамдесетих година прошлог века када је достогао број од преко 3000 чланова, покрећу се нове публикације (Хемијски преглед 1950; Вести 1978), организују се бројни скупови – прво, данас традиционално Саветовање српског хемијског друштва организовано је 1950. године (под именом Саветовање хемичара Србије). Своје јубилеје Друштво је прославило 26. до 29. септембра 1972 . године научним скупом Хемија данас и сутра, поводм 75 година постојања и 24. до 27. септембра 1997. године великим скупом, изложбом и сајмом, поводом једног века рада Друштва. Тим поводим издати су монографија Хемија и хемијска индустрија у Србији и књига Српско хемијско друштво – историја, устројство, делатност, а јубиларне бројеве објавили су и часописи Друштва: Journal of the Serbian Chemical Society (некада Гласник хемијског друштва) и Хемијски преглед.
Друштво је 2022. године обележило 125. годишњицу оснивања.