Tačan datum kada je osnovana Biblioteka Srpskog hemijskog društva je veoma teško definisati, jer ne postoje pisani dokumenti o tome. Prema usmenoj izjavi Prof. A. Leka i drugih profesora, Biblioteka je osnovana 16. jula 1934. U „Pravilniku hemijskog društva Kraljevine Jugoslavije“ iz 1935. godine, član 11 kaže: „da dobrotvori Društva mogu biti oni koji se upišu u dobrotvore, ili svojom voljeom ostave novac, imovinu, nekretninu, knjige ili kolekcije u vrednosti od najmanje pet hiljada dinara, i ako Predsedništvo prihvati takav poklon“. Ovo se može uzeti kao početak bibliotečkog fonda Društva. Najstariji pečat na knjigama, časopisima i monografijama nosi natpis Biblioteka hemijskog društva Kraljevine Jugoslavije, a godina na pečatu je 1937. To je verovatno godina kada su prve knjige uvedene u inventar biblioteke. Taj stari popis publikacija nažalost nije pronađen, pa je ovo samo pretpostavka o tome kada je Biblioteka počela da postoji.
Danas je Biblioteka Društva pravo malo blago stručne literature, bilo sa aspekta istorijskog razvoja hemije u Srbiji, bilo zbog velikog broja vrednih i retkih stranih časopisa. Biblioteka je u potpunosti organizovana, ima sve tehničke kataloga (topografske, po abecedi i UDC) i lako se mogu pronaći sve potrebne informacije. Danas biblioteka ima oko 1000 registrovanih knjiga, najveći broj je na srpskom, nešto veću broj na ruskom, a relativno mali broj na nemačkom, francuskom i engleskom jeziku.
Najveći broj knjiga u fondu Biblioteke je pribavljen putem razmene ili su dobijene na poklon od autora ili izdavača. Najstarija publikacija je iz 1891. godine, reprint Predavanja o hmelju iz časopisa Težak, autora Dušana M. Spasića. Najstarija strana publikacija je na francuskom, izveštaj pod naslovom: Rapport sommaire sur les relations entre le monopole de l’alcool et l’agriculture en Suisse by E.W. Miller,communicated at the Congress International d’Agriculture 1898, Lausanne. Knjige štampane na početku dvadesetog veka se najviše bavi higijenom, poljoprivredom, nastavom i obrazovanjem, i imaju veliki istorijski značaj za proučavanje stanja zdravlja i higijene u Srbiji u to vreme. Najbrojnije knjige iz tog perioda su one koje je napisao Aleksa Stanojević: Pijaća voda u Sokobanji (1908); Medicinske prilike u Srbiji za vreme prve vlade Knjaza Miloša Obrenovića 1815-1839; Prilog istoriji zdravstvene kulture Sremskih Karlovaca od 1772-1872. godine; Medicinske prilike u Zemunu 1750-1900; Hamami (javna kupatila) u Bosni i Hercegovini 1462-1916; O nastavi i obrazovanju (1913); Naša nomenklatura u hemiji (1908). Vredan pažnje je i Imenik diplomiranih inženjera i arhitekata na Tehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1919-1938. Knjige iz tridesetih godina istog veka uglavnom su iz oblasti istraživanja određenih bolesti u Srbiji (tuberkuloza, kuga), zdravstvenog vaspitanja, higijenskih uslova i zdravstvene zaštite stanovništva.
Nakon Drugog svetskog rata, krajem 1945. godine, član 5 novog Statuta Društva bavi se organizovanjem stručne biblioteke. Deo fonda Biblioteke iz tog vremena sadrži veliki broj knjiga objavljenih od strane Nakladnog zavoda Hrvatske, na primer, Uvod o kožarstvu (1947); Tehnologija smolarenja (1947); Bojadisanje i štampanje tekstilnih proizvoda (1948); Pivovarstvo (1948); Tehnologija goriva; Tehnologija šećera; Bakar; Umjetne materije, i slične. Iz tog vremena je i mnogo srednjoškolskih i univerzitetskih udžbenika. Fond Biblioteke se tada uvećavao za više od 20 knjiga godišnje, kasnije se taj broj smanjio na desetak, a danas, kada štampane knjige imaju sve manji značaj, priliv u fond je svega nekoliko godišnje.
Pored ovog malog, ali vrednog fonda knjiga, značajnog pre svega za pregled istorijskog razvoja hemije u Srbiji, Biblioteka Srpskog hemijskog društva ima veoma bogat fond časopisa iz celog sveta, od Kine, Japana, Indije, Rusije (Sovjetskog Saveza), Rumunije, Bugarske, Grčke, Francuske, Engleske i Severne i Južne Amerike. Većinu ovih časopisa u posedu Biblioteke Srpskog hemijskog društva nije moguće naći ni u jednoj drugoj biblioteci bivše Jugoslavije. Ova činjenica čini fond biblioteke još značajnijim. Popis časopis načinjen 1997, povodom proslave 100 godina rada Društva, kaže da je tada bilo 1440 bibliografskih jedinica, sa 217 naslova stranih časopisa i 72 naslova domaće periodike, odnosno 22000 brojeva časopisa. Danas, dvadesetak godina kasnije taj broj je daleko veći, ali s obzirom na razvoj tehnologija i digitalizaciju periodike, priliva novih naslova i novih brojeva postojećih naslova je vrlo skroman.
Najstariji strani časopis koji Biblioteka poseduje je iz 1911. godine – Journal of the American Chemical Society, a najstariji domaći iz 1927. godine – Arhiv za hemiju i farmaciju. Veliki broj časopisa je pribavljen nakon 1950. godine, ali Biblioteka je najviše časopisa dobila sedamdesetih godina dvadesetog veka. U to vreme je kroz razmenu pribavljeno više od 70 naslova časopisa iz svih delova sveta. Nakon toga broj časopisa koji pristižu u Biblioteku se uglavnom stalno smanjuje: osamdesetih je to oko 60 naslova, 1991.- 44 naslova, 1992. – 24 naslova, 1993. – 19 naslova, 1994. – 25 naslova, 1995. – 29 naslova…… Danas je u Biblioteci registrovano 90 naslova inostrane i 14 naslova domaće periodike, ali kroz razmenu je u 2015. godini stiglo samo 11 inostranih i 4 domaća naslova, a u ovoj, 2016. godini, pristiglo je samo 7 inostranih naslova.
Biblioteka je razmenom dobijala časopise i pre Drugog svetskog rata, ali tokom ratnih godina ne samo da je razmena prestala, već je veliki deo fonda uništen u bombardovanju, ali su mnoge knjige i časopisi i nestali, izvneti iz zemlje bez dozvole, kao što je to slučaj i sa bibliotekom Tehnološkog fakulteta u Beogradu.
I pored svega, Biblioteka Srpskog hemijskog društva je uspela da sačuva sledeće važne časopise, od kojih neke nasove poseduje i od prve godine izdavanja, što predstavlja posebnu vrednost:
- Abstracts of Bioanalytical Technology (from Vol. 1, 1953);
- Bulletin of the Chemical Society of Japan (11, 1936);
- Bulletin de l’Academie Polonaise des Sciences (1, 1953);
- Chemicke Zvestl (8, 1954);
- Collection of Czechoslovak Chemical Communications (1, 1929);
- Godisnik na Hemiko-Technologiceskia Institut (1, 1954);
- Hungarian Journal of Industrial Chemistry (1, 1973);
- Indonesian Abstracts (1, 1958);
- Industria i Quimica (Buenos Aires) (1, 1935);
- Journal of Antibiotics (10, 1957);
- Journal of the Indian Chemical Society (8, 193 1);
- Journal of the Research Institute for Catalysis (4, 1956);
- Memoirs of the Faculty of Science (1, 1949-1950);
- Pakistan Journal of Science (9, 1957);
- Periodica Polytechnica (1, 1957);
- Journal of the Hindi Science Academy (1, 1958);
- Revista Technologica-Habana (1, 1963);
- Science Reports of the Research Institute of the Tohoku University (1, 1949);
- Scientific Papers of the College of General Education University of Tokyo (1, 1951);
- Vesnik Leningradskogo Universiteta (1956);
- Zurnal Neorganiceskoj Himii (7, 1962)
Kako se vidi iz liste, Srpsko hemijsko društvo ima skromnu, ali vrednu Biblioteku. Međutim, poslednjih godina priliv je drastično smanjen, digitalizacija i laka dostupnost publikacija učinili su da se knjige (a posebno periodika) sve manje štampaju, pa Biblioteka sve više postaje arhiv i mesto za proučavanje istorije hemije, a ne izvor najnovijih znanja.
Deo podataka je preuzet iz knjige Srpsko hemijsko društvo – istorija, ustrojstvo, delatnost