Velika dama novosadske i srpske hemije
Sa velikom tugom primili smo vest da je preminula profesor emeritus dr Mirjana Vojinović Miloradov, redovni profesor Fakulteta tehničkih nauka. Komemoracija u organizaciji Univerziteta u Novom Sadu i Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu održana je u četvrtak, 25. januara 2024. godine, u 11 časova, u amfiteatru zgrade Rektorata.
Prof. Vojinović Miloradov je rođena u Sremskoj Kamenici. Diplomirala je, magistrirala i doktorirala na Tehnološkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu (TF UNS), na kojem je 1964. g. započela svoju bogatu akademsku. Od 1977. g. bila je zaposlena na Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF UNS), gde je izabrana u zvanje docenta, vanrednog, a potom 1988. godine i u zvanje redovnog profesora. Držala je nastavu na predmetima iz oblasti primenjene i medicinske hemije i inženjerstva zaštite životne sredine na Tehnološkom i Medicinskom fakultetu (MF) UNS. Od 1985. bila je angažovana i na FTN UNS, na kojem je u potpunosti bila angažovana od 2007. godine, i gde je nastavila svoju akademsku karijeru, dominatno u oblasti zaštite životne sredine. Nastavu na magistarskim i doktorskim studijama držala je u zemlji i inostranstvu. U zvanju profesora emeritusa bila je angažovana na master i doktorskim studijama na FTN UNS. Bila je plenarni predavač na mnogobrojnim međunarodnim kongresima, kao i rukovodilac 14 međunarodnih projekata. Objavila je veliki broj knjiga, priručnika i zbirki zadataka na srpskom i engleskom jeziku. Bila je mentor više od 40 doktorskih disertacija.
Prof. Mirjana Vojinović Miloradov je bila predsednik Srpskog hemijskog društva – Hemijskog društva Vojvodine u periodu od 1984. do 1988., doprinoseći i na taj način afirmaciji hemije i hemičara i tehnologa u sferama društva i privrede. U periodu od 1988. do 1992. godine bila je direktor tadašnjeg Instituta za hemiju, a današnjeg Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine PMF UNS. Prva i do nedavno jedina žena direktor, i to u vreme kada je građena nova, tzv. plava zgrada PMF-a, ostavila je svoj lični pečat u radu, kao i u izgledu Instituta za hemiju.
Zaštita životne sredine bila je omiljena i najvažnija oblast istraživačkog rada profesorke Vojinović Miloradov. Učestvovala je u pripremi, realizaciji i radu prvog TEMPUS projekta za obrazovanje iz oblasti inženjerstva zaštite životne sredine na Univerzitetu u Novom Sadu, počev od 1991. godine, uz formiranje prvog interdisciplinarnog i multidisciplinarnog centra iz oblasti inženjerstva zaštite životne sredine u Istočnoj Evropi, zahvaljujući kojem je razvijen Univerzitetski centar za interdisciplinarne i multidisciplinarne studije i istraživanja UNS (UCIMSI). Ovo iskustvo stečeno bilo je od velike važnosti za kreiranje i osnivanje studijskog programa iz oblasti Inženjerstva zaštite životne sredine na FTN UNS.
Bila je dobitnica većeg broja nacionalnih i međunarodnih priznanja za doprinos razvoju FTN, PMF i TF i celokupnog Univerziteta u Novom Sadu. Kao izuzetan hemičar, posvećen i uspešan naučnik i predavač u oblasti hemije i srodnih disciplina, prof. Mirjana Vojinović Miloradov je 2002. godine izabrana za počasnog člana Srpskog hemijskog društva, čime su joj kolege odale počast za izuzetan doprinos hemiji u Srbiji i uopšte. Za posebna dostignuća u naučnom, stručnom, pedagoškom radu i međunarodnim aktivnostima, rezultate u obezbeđivanju nastavno-naučnog podmlatka, kao i zasluge za razvoj, napredak i doprinos ugledu i afirmaciji Univerziteta i fakulteta na kojima je bila angažovana u zemlji i inostranstvu 2008. godine dodeljeno joj je zvanje profesor emeritus Univerziteta u Novom Sadu.
Uvek interesantan sagovornik, visprena i duhovita, spremna za šalu, a kada je trebalo i vrlo stroga i autoritativna; racionalna žena, ali još više emotivna, veliki hemijski znalac, a pre svega znalac u oblasti hemije i zaštite životne sredine, profesionalno i odgovorno je pristupala svemu što je radila. Mnogobrojne generacije studenata, saradnici i kolege pamtiće je po njenom naučnom, stručnom, obrazovnom i pedagoškom doprinosu, negovanju interdisciplinarnosti i razvijanju ljubavi kod mladih prema radu i nauci, a posebno prema hemiji i inženjerstvu zaštite životne sredine.
Njena prepoznatljiva, snažna i pozitivna energija kojom je inspirisala i motivisala one koji su je poznavali omogućila joj je da uradi i ostvari mnogo na velikom broju naučnih, nastavnih i, pogotovo, ljudskih „frontova“, te da dosegne pijadestal, sa kojeg sagovornika gleda kao ravnog sebi i podjednako važnog i poštovanog. U harmoniji strasti prema životu i strasti prema nauci, posvećujući se porodici podjednako kao i studentima i kolegama, pokazala nam je da je ne samo to moguća, nego i dobitna kombinacija za jedan život vredan poštovanja i divljenja.
Zahvalne kolege i članovi SHD