Велика дама новосадске и српске хемије
Са великом тугом примили смо вест да је преминула професор емеритус др Мирјана Војиновић Милорадов, редовни професор Факултета техничких наука. Комеморација у организацији Универзитета у Новом Саду и Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду одржана је у четвртак, 25. јануара 2024. године, у 11 часова, у амфитеатру зграде Ректората.
Проф. Војиновић Милорадов је рођена у Сремској Каменици. Дипломирала је, магистрирала и докторирала на Технолошком факултету Универзитета у Новом Саду (ТФ УНС), на којем је 1964. г. започела своју богату академску. Од 1977. г. била је запослена на Природно-математичком факултету (ПМФ УНС), где је изабрана у звање доцента, ванредног, а потом 1988. године и у звање редовног професора. Држала је наставу на предметима из области примењене и медицинске хемије и инжењерства заштите животне средине на Технолошком и Медицинском факултету (МФ) УНС. Од 1985. била је ангажована и на ФТН УНС, на којем је у потпуности била ангажована од 2007. године, и где је наставила своју академску каријеру, доминатно у области заштите животне средине. Наставу на магистарским и докторским студијама држала је у земљи и иностранству. У звању професора емеритуса била је ангажована на мастер и докторским студијама на ФТН УНС. Била је пленарни предавач на многобројним међународним конгресима, као и руководилац 14 међународних пројеката. Објавила је велики број књига, приручника и збирки задатака на српском и енглеском језику. Била је ментор више од 40 докторских дисертација.
Проф. Мирјана Војиновић Милорадов је била председник Српског хемијског друштва – Хемијског друштва Војводине у периоду од 1984. до 1988., доприносећи и на тај начин афирмацији хемије и хемичара и технолога у сферама друштва и привреде. У периоду од 1988. до 1992. године била је директор тадашњег Института за хемију, а данашњег Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине ПМФ УНС. Прва и до недавно једина жена директор, и то у време када је грађена нова, тзв. плава зграда ПМФ-а, оставила је свој лични печат у раду, као и у изгледу Института за хемију.
Заштита животне средине била је омиљена и најважнија област истраживачког рада професорке Војиновић Милорадов. Учествовала је у припреми, реализацији и раду првог ТЕМПУС пројекта за образовање из области инжењерства заштите животне средине на Универзитету у Новом Саду, почев од 1991. године, уз формирање првог интердисциплинарног и мултидисциплинарног центра из области инжењерства заштите животне средине у Источној Европи, захваљујући којем је развијен Универзитетски центар за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања УНС (УЦИМСИ). Ово искуство стечено било је од велике важности за креирање и оснивање студијског програма из области Инжењерства заштите животне средине на ФТН УНС.
Била је добитница већег броја националних и међународних признања за допринос развоју ФТН, ПМФ и ТФ и целокупног Универзитета у Новом Саду. Као изузетан хемичар, посвећен и успешан научник и предавач у области хемије и сродних дисциплина, проф. Мирјана Војиновић Милорадов је 2002. године изабрана за почасног члана Српског хемијског друштва, чиме су јој колеге одале почаст за изузетан допринос хемији у Србији и уопште. За посебна достигнућа у научном, стручном, педагошком раду и међународним активностима, резултате у обезбеђивању наставно-научног подмлатка, као и заслуге за развој, напредак и допринос угледу и афирмацији Универзитета и факултета на којима је била ангажована у земљи и иностранству 2008. године додељено јој је звање професор емеритус Универзитета у Новом Саду.
Увек интересантан саговорник, виспрена и духовита, спремна за шалу, а када је требало и врло строга и ауторитативна; рационална жена, али још више емотивна, велики хемијски зналац, а пре свега зналац у области хемије и заштите животне средине, професионално и одговорно је приступала свему што је радила. Многобројне генерације студената, сарадници и колеге памтиће је по њеном научном, стручном, образовном и педагошком доприносу, неговању интердисциплинарности и развијању љубави код младих према раду и науци, а посебно према хемији и инжењерству заштите животне средине.
Њена препознатљива, снажна и позитивна енергија којом је инспирисала и мотивисала оне који су је познавали омогућила јој је да уради и оствари много на великом броју научних, наставних и, поготово, људских „фронтова“, те да досегне пијадестал, са којег саговорника гледа као равног себи и подједнако важног и поштованог. У хармонији страсти према животу и страсти према науци, посвећујући се породици подједнако као и студентима и колегама, показала нам је да је не само то могућа, него и добитна комбинација за један живот вредан поштовања и дивљења.
Захвалне колеге и чланови СХД